Тканина си од црвене свиле

Обавијаш ми се око ногу

Попут змије

стежеш ме и мазиш

Упијаш крв и твоја боја

Постаје све јаркија

А ја нестајућа

Стижеш до мете

Која боли од жеље

И твоје нити се расплету

По кожи
Свака од њих прати један мој нерв
Па се брзо враћа

И стеже у чвор

Од ког вриштим.

Annunci