72948aa13b5e46a3cd0261771ca07db8Који је ваш омиљени песник? А омиљена песма? Јесте ли некада задрхтали читајући Нерудине стихове? Ја јесам. Знам, има и оних који нису и који се питају чему све то, чему писање, чему певање. И такви су постојали и раније.
Питање о потреби за поезијом, о њеној корисности, рађа се у 19. веку. Тада се постављају тезе о уметности која нема своју сврху, о поезији која је бескорисна. А да ли је то баш тако и које су основне функције поезије?
Она најстарија јесте друштвеног карактера. Реч је о културама у којима је поезија имала улогу учитељице, наиме, усменим путем се преносило знање са једног колена на друго. Та знања су се тако лакше и памтила захваљујући посебном ритму, великом броју понављања. Сетимо се само наше народне књижевности и улоге народног певача. Слушајући њега, народ се учио, стицао свест о својој историји и својим прецима. Романтичари ће високо ценити улогу оваквог песника и поставити га на врх друштвене лествице, одређујући га за водича човечанства, проглашавајући га гласом народа. Снагу свог друштвеног карактера поезија ће истаћи и захваљујући песницима надреализма који користе поезију као моћно оружје, као главно средство за своју борбу и револуцију.
Поред друштвене, поезија има и духовну и филозофску функцију, о којој се расправљало још у античком добу. Тада је песник био сматран божјим изабраником, а његова реч је имала духовну и магијску вредност. Ипак, филозофи нису били наклоњени уметницима и видели су у поезији опасност која је претила и која је људе удаљавала од истине, а песник није био пожељан у политичком окружењу. Тек ће Аристотел имати разумевања за песништво и за уметност. Он ће у поезији видети чак добробит којом се остварују везе између језика и света.
На крају, поезија се не мора односити само на народ, на свет, на заједницу. Њена лепота крије се и у интимној вези која постоји између ње саме и њеног ствараоца. Песник кроз поезију говори о својим сновима, о својој муци, о својој подсвести. Или говори његова подсвест? Однос између поезије и песника је чаробан, тајан и другима непознат, ма колико се ми трудили да докучимо смисао сваке речи. А у томе лежи још једна вредност поезије. Она има онолико значења, онолико истина, колико је и читалаца. Она је створена за уживање, за задовољство, за игру речима и гласовима и непрестано нам понавља да речи никада неће престати да нас зачуђују, узнемиравају, увесељавају, теше, опијају, укратко: да нам праве друштво.

Annunci