albertiВолим Превера (Jacques Prévert) и његову Барбару (Barbara). И знам да су неки од вас помислили на њега и њу читајучи овај наслов. Обећавам да ће и они наћи своје заслужено место у некој од наредних колумни. А сада бих желела да вам представим једну Барбару која ствара дивна дела и која је пре две године била у Београду. У Дому омладине.
Реч је о италијанској списатељици, новинарки, сценаристкињи Барбари Алберти (Barbara Alberti). Као што рекох, пре две године боравила је у Београду и представила публици филм Ноћни портир (Il portiere di notte) за који је писала сценарио, а сутрадан и свој роман Јеванђеље по Марији (Il Vangelo secondo Maria). Да не би ова колумна била предуга, о сусрету ћу рећи само то да је мало ко остао равнодушан (ако је таквих уопште и било) према овој Италијанки и према њеном стваралаштву, а и подршци коју је пружала нашем народу док је проводио дане и дане под бомбама 1999. године.
Поред Барбаре волела бих да упознате и Марију. Коју Марију? Мајку Исусову. Колико знате о њој? Колико уопште Библија посвећује пажњу овој жени која нам је родила Спаситеља? Овој жени или овој девојчици? Барбара одговара на ова питања и замишља модерну Марију која мисли, која жели, која се буни и супротставља. Свима, па и Богу.
Надахнуће за овакву Марију Барбара је пронашла у сопственом детињству које јој је пружило строго католичко васпитање. Кад год би направила неку „глупост“ склону деци, добијала би одговор да је тиме увредила Богородицу. А шта је мала Барбара у ствари тиме хтела да постигне? Она каже да је желела само да је орасположи јер је увек деловала тако тужно. А онда јој је подарила и прави поколон: посветила јој је причу о непослушности и усуђивању да каже – НЕ!
Марија је девојчица од четрнаест година. Стога је Барбара и замишља онако како би данас изгледала једна таква девојчица. Она има своје снове, своје жеље, радознала је и цео свет је њен. Машта о томе да побегне од свих, да спозна истину света, није стидљива и тиха и њена глава није погнута. Оваква Марија, бунтовница из Назарета, размишља о моралу и о томе да ли он заиста представља одрицање од своје личности и својих жеља. Зашто морал ускраћује човечанству могућност да спозна свет и право да сам о њему суди? Тражећи одговор на оваква питања, Марија у својим рукама држи конце своје судбине.
Прво издање ове књиге било је објављено 1978. године. Тридесетак година касније ауторка приређује ново издање које посвећује женама које свој живот не живе, већ га проводе као робиње, жртве, играчке у рукама мушкараца. Овде улогу једног таквог мушкарца има Бог. А ова девојчица од свега четрнаест година је злостављана и затруднела је без своје воље, након што се удала за старца Јосифа. Барбара јој даје моћ расуђивања и одлучивања о сопственом животу. Пре две хиљаде година Марија се није супротставила, постала је симбол мајчинства и подарила нам Исуса. Барбарина Марија размишља о… абортусу. И ви сте се запитали?

Annunci