2007.

Плач је песма. А песме су речи.

И бол је лек. Уме да лечи.

Туга је смех. И смејем се.

А у мени грех.

Смејем се…

И сутра је јуче, а јуче нема.

Данас ми бежи, будућност дрема.

А где си ти?

Смејем се…

Баш лепо! Немој да причаш?

Ко? Јутро слепо?

А ноћ?

Дивна и пуста.

Хеј, види! Крв и уста.

Не, не, ништа страшно.

Смех је бол.

А бол брашно.

Будим се. Ммм…

Мирис јутра. Ал’осећам већ плачљиво сутра.

И живим… У свету без тла.

Или преживљавам?

Исто је.

Смисао бесмисла.

Милица Маринковић

Annunci

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione / Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione / Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione / Modifica )

Google+ photo

Stai commentando usando il tuo account Google+. Chiudi sessione / Modifica )

Connessione a %s...