Udari me i slomi me rukom.

Nagradi me bolom.

Uveseli mukom.

Pa ostavi, pregazi mi lice.

I odleti daleko, moja selice.

A onda se vrati srcu mome, što jeca u telu neznanome.

Pa udari ponovo, neka boli!

Jer duša i tvoj šamar voli.

Slobodno uzmi i sve svuci.

Golu me crnim očima tuci.

Oslušni krik, od slasti vičem.

Nastavi, nastavi, miluj me bičem.

Miluj me, pomazi mi telo, što prazninom diše, a još je vrelo.

Ubij je, nek crkne želja pusta!

Ošamari me, rascepaj mi usta!

Nek’ mi crveno curi sa usana samo od tebe da sam milovana.

Od trnja na obraze baci mi ruže.

Nek’ poslednji dodir nežni mi pruže.

I zabij jače taj trn što oko mi bode!

Pljuni me, ljubavi!

Hoću vode…

Milica Marinkovic

(2007)

Annunci