Пошта

Седим и чекам. Има десет шалтера и за сваким се оцртава ред. Наравно, сваки шалтер има посебну намену. Неколико њих служи за плаћањa преко поштанских рачуна, неколико других за све остале рачуне и само пар шалтера има улогу онога што је пошта некада била. Писма и пакети. О телефонима да не причамо. Ко још зове [...]

Annunci

Just eat

Poznato je koliko Italijani vole hranu. Uživaju u hrani. Ponekad pomislim da je u Italiji hrana jedini stvarni smisao života, jedina svrha bilo kog dela dana, jedina stvar u koju vredi ulagati. Sve može da propadne (propast je, u stvari, očigledna u mnogo tome), ali restorani i kafići nikada. I još nešto: Italijani i Italijanke [...]

Поноћ у Паризу*

На последњем сам спрату Ајфелове куле. Посматрам небо над Паризом и присећам се свог првог путовања у Француску, далеке 2003. године. Сада, док ми та сећања после осамнаест година пролазе кроз главу, све то делује тако, тако далеко. Моја наставница француског, родитељи које ме прате на пут, потом моје студије, мој посао, приватни часови, моји [...]

Власник мога ја

Сваки пут када би месец био пун, Ирина би се давила у мору својих сумњи и питања. Ни сама није знала да су се промене њеног расположења подударале с месечевим менама и да је то трајало већ добрих годину дана. Усоталом, никада то није ни сазнала. Ипак, сваки пут када би месец био пун (а [...]

Patnja

Udari me i slomi me rukom. Nagradi me bolom. Uveseli mukom. Pa ostavi, pregazi mi lice. I odleti daleko, moja selice. A onda se vrati srcu mome, što jeca u telu neznanome. Pa udari ponovo, neka boli! Jer duša i tvoj šamar voli. Slobodno uzmi i sve svuci. Golu me crnim očima tuci. Oslušni krik, [...]

2007.

Плач је песма. А песме су речи. И бол је лек. Уме да лечи. Туга је смех. И смејем се. А у мени грех. Смејем се... И сутра је јуче, а јуче нема. Данас ми бежи, будућност дрема. А где си ти? Смејем се... Баш лепо! Немој да причаш? Ко? Јутро слепо? А ноћ? Дивна [...]

Фудбал

Не, не волим да гледам фудбал, иако се дивим духу тога спорта. Тачно је да се много тога у фудбалу променило током последњих деценија, али његов прави дух живи и даље у играчима и то је најбоље описао Албер Ками, велики писац, новинар, а и фудбалер. Иако нисам велики (или боље рећи никакав) познавалац фудбала, [...]

Prevesti nekoga preko mosta

Zamislite most. Sada zamislite samo jednu stranu mosta, na samo jednoj obali reke. Zamislite i drugu stranu mosta, na drugoj obali. Sada zamislite te dve strane ispunjene prazninom, bez građevine koja ih spaja. Možete li? Ne, znam. Eto, to su dela bez prevoda. Kada pisac napiše knjigu, tekst živi na jednoj obali. Kada prevodilac prevede [...]

Прво

Сета првих дана прве љубави. Првих искри твојих зеница и првих сласти у првом пољупцу. Желим да опет не смем. Да поново чезнем. Да поново једва чекам да почне и да поново желим да што дуже траје. Да се врати време када се чека најмучније. Када се жели најтише. Када су хиљаде питања, мисли, сумњи [...]

Чвор

Тканина си од црвене свиле Обавијаш ми се око ногу Попут змије стежеш ме и мазиш Упијаш крв и твоја боја Постаје све јаркија А ја нестајућа Стижеш до мете Која боли од жеље И твоје нити се расплету По кожи Свака од њих прати један мој нерв Па се брзо враћа И стеже у [...]